Draga školo, ja diplomirao!

“Do 20.-tog još pomoz’ Bog.

Na 25.-om počinjem curiti.

Na 30.-om sustižem Gabi koju ubijaju prepone, nekako se klatarimo i patimo do 39-og kada doživljavam totalni delirij i kada shvatim da sam totalno dehidrirao iako pijem na svim okrepama.

Na užas shvaćam da nema okrepe na 40.-om. Sa  strane lik leži i vrišti dok mu hitna pomaže, par sto metara dalje pomažu drugom. Da ima išta tekućine u meni sada bih valjda plakao.

Napokon voda na 41.-om trpam vodu i naranče u sebe i nakon desetak metara izrigam se prvi put, drugi i treći put… u sada sam super ajmo trčati 😀 😀 , a onda počinju sijevati takvi grčevi po cijelim nogama. Dosta mi je svega u p.m. ali cilj je blizu.. Napokon 😀 😀 . Sada bih opet plakao ali opet nemam od kud iscjediti suze. Opet zgutam vodu ovaj put se kulturno izrigam u kontejner.

Žicam potpuno nepoznate ljude vodu. Bmk za hepatitise ionak cu umrijeti. Nakon sat vremena ili dva napokon se dobivam..” – Saša Mikašinović nakon “Acea maratona di Roma 2018”

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.